Година пред полазак у школу сматра се периодом интензивног развоја и то емеоционалног, социјалног, интелектуалног и моторичког. У предшколском периоду деца савладавају нове вештине, нека се по први пут одвајају од родитељ,  а у оквиру припремног програма за полазак у школу срећу се са задацима за вежбање графомоторике и пажње. Већина деце до поласка у школу савлада вештину читања и писања. Међутим, ако дете зна да чита, пише или рачуна не значи да је спремно за полазак у школу. Најважније је да дете поседује ниво потребне зрелости за школско учење, тј. да је физички, интелектуално, говорно, социјално и емотивно развијено.

Зрелост се дефинише као ниво психичког и физичког развоја који ће детету омогућити да обави захтеве који ће му бити постављени у школи.

Интелектуална зрелост детета се односи на одређени ниво интелектуалних функција као што је опажање, говор, памћење, увиђање односа између узрока и последице, пребројавање конкретних предмета, схватање евидентиних законитости између одређених појава. Пре поласка у први разред дете не мора да зна да чита и пише. Читању и писању ће га најправилније научити учитељица, јер се може десити да је те стечене вештине дете савладало неправилно, па је потребан додатни напор да се стечене навике исправе. Али графомоторичке и језичке способности детета је потребно вежбати на други начин, као и способност логичког резоновања. Нпр. кроз игру, са малишаном разврставајте, одузимајте каменчиће, у продавници бројите киви, банане и мерите, како би дете стекло појам о тежини и мерењу. Уочавајте промене у природи, коментаришите, запажајте боје. Наведите дете да самостално прави компарације шта је веће или мање, да се орјентише у простору (горе, доле, лево десно,  шта је испод, изнад итд.) и времену (годишње доба, недеља, дан, учите га на поквареном часовнику да очита време, повезујте са делом дана када се нешто ради – руча, одмара, иде у шетњу…). Уместо да га учите писању боље је да дете вежба графомоторику кроз бојење бојанки дрвеним бојицама, или да слаже слагалице већег броја делова примерних узрасту. Играње кликера, резање оловке али и брисање посуђа и прашине, савијање салвета итд.такође подстичу развој ситних мишића прстију и шаке. Могу се правити кућне словарице па се играјте речима или „на слово на слово“.

Важно је да дете стекне своју самосталност у породици што значи да треба да зна да се самостално обуче, сложи своје ствари, намести кревет, обави хигијенске навике, спава у засебној соби или кревету.

Родитељи би требало да му дају једноставне обавезе као што су одлазак у оближње продавнице и куповину два-три артикла, (хлеб, млеко, новине). Са шест-седам година већ би требало самостално да се облачи, везује пертле, чешља.

Социјална спремност за полазак у школу односи се на могућност стицања специфичних облика понашања потребних за успостављање и одржавање друштвених веза. То значи да је дете спремно да ступа у контакт са непознатим, али уз опрез а не страх, да пордубљује већ постојећа другарства у дворишту или код куће, да је спремно и да узима и да даје играчке другој деци, дели ужину, да до краја одгледа дечји филм у биоскопу или позоришну представу примерену узрасту. Социјална зрелост подразумева и постојање усвојених  културних навика, као што је коришћење речи „хвала“, „молим“ као и поштовање туђег времена.

Скупљање, прављење и сређивање збирки сличица (фудбалера, јунака из цртаних филмова, животиња) помаже у успостављању боље комуникације и сарадње са другом децом.

Бавите се дететом, имајте времена за њега, показујте му да га волите, дружите се са дететом и омогућите му да се дружи са другом децом. Играјте се што више са њим, јер се кроз игру и дружење највише учи. Подстичите његову радозналост, читајте му књиге, причајте приче, подстичите га да вам својим речима преприча филм, причу или представу. Нека искаже оно што мисли и осећа. Омогућите му да савлада што више вештина, јер је за добар старт у школи важна и моторичка спретност. Играјте се са њим лоптом, цртајте разнобојним кредама. Водите га на базен, научите га да плива. Биће самопоузданији и сигурнији.

Створите услове да може да износи своје претпоставке и запажања, да може да погреши и да му се ви због тога нећете подсмевати.

Свако дете у предшколском узрасту има толико тога да вам каже, а да ли ће вам рећи – зависи од тога какав сте слушалац.

СТАВ РОДИТЕЉА ПРЕМА ТЕСТИРАЊУ ДЕТЕТА

За добар успех вашег детета на самом тестирању од свега је најважнији ваш став према том чину. Родитељ често, некада чак и несвесно преноси сопствена страховања у вези са тестирањем на своје дете. Само дете није свесно значаја уписа у први разред све док му ви као модел понашања не пренесете свој став. Дете може да дође преплашено и заплашено тиме што га чека и да не покаже своје стварне могућности и способности.